Vitaminok
A vitaminok olyan kis molekulatömegű, nem táplálék jellegű, a szervezet működése és növekedése számára nélkülözhetetlen szerves vegyületek, melyek sem egymással, sem más anyaggal nem pótolhatóak. A vitaminok a szervezet energiafolyamatainak katalizátorai, az anyagcsere elengedhetetlen szereplői. Hivatalos fölfedezésük és elnevezésük 1912-ben történt, mikor is egy Kazimier Fuks nevű lengyel biokémikusnak hántolatlan rizsből (rizskorpából) előállított amin-vegyülettel (tehát nitrogént tartalmazó vegyülettel) sikerült gyógyszert kidolgozni a berí-berí nevű betegségre. A szóösszetétel első fele a latin vita (élet) szó.A vitaminokat zsírban oldódó (lipovitaminok) és vízben oldódó (zsírban nem oldódó) vitaminokra osztjuk. A vízben oldódó vitaminokat (B-, C-) naponta kell biztosítani, mert a vese kiüríti a felesleges mennyiséget, tehát a szervezet nem képez tartalékot belőlük. A zsírban oldódó vitaminok (A, D, E, K) azonban elraktározódnak, így kevesebb mennyiség is biztosítja a szükséges mennyiséget, viszont felszívódásukhoz zsiradékra van szükség. Ezért is fontos például, hogy a sok vitamint tartalmazó nyers zöldségeket (könnyű) salátaöntettel fogyasszuk.Egyes vitaminok a bélben képződnek (pantoténsav, biotin, folsav, B12 vitamin), másokat a hozzájuk hasonló kémiai összetételű előanyagból (az ún. provitaminból) a szervezet állítja elő (pl. az A és D-vitamin). A provitaminok olyan előanyagok, amelyekből a szervezetben képződik vitamin. A zsírban oldódó vitaminok sokszor provitaminos formájukban fordulnak elő és kerülnek be a szervezetbe. Az A-vitamin provitaminja például a béta-karotin. A vízoldékony vitaminoknak nincsenek provitaminjaik.A vitaminok felvételének leghatékonyabb módja az érett friss gyümölcs és zöldség, a gyógy- és fűszernövények fogyasztása, illetve a kiegyensúlyozott táplálkozás. A vitaminozott élelmiszerek és vitamin-tabletták nem mindig jelentenek garanciát arra, hogy elégséges vitamin szívódik fel a szervezetbe. Ha nincs szükség gyors, mesterséges vitaminpótlásra, akkor a vitamin tabletták által a szervezetben túlkínálat alakulhat ki, a bélcsatorna falában működő vitamin-felvevő mechanizmusok működése a túlkínálat miatt csökken, a vese és máj vitamin-kiürítő funkciója pedig erőteljesen növekszik. Károsan befolyásolja a vitaminok felszívódását és beépülését a dohányzás (a dohányfüsttel bekerülő anyagok egy része megkötik az egyes vitaminokat, főleg a C-vitamint) és az alkoholizmus. Mivel a vitaminok szükségesek az idegrendszer normális működéséhez is, így stressz esetén, szorongásos, depressziós állapotban, illetve alvászavar esetén feltétlenül szükséges a megfelelő vitamin ellátottság (pl. B1-vitamin, B6-vitamin, B-komplex vitamin). Fogyókúra során ügyelni kell a megfelelő mennyiségű vitamin biztosítására, mivel egyébként is átrendeződés alatt áll a szervezet anyagcsere és energetikai folyamata.
Често постављана питања из исте категорије
Prirodne kiseline poznate kao voćne kiseline, koje se, međutim, ne proizvode samo u voću (npr. jabukama, citrusima, dunjama, grožđu…) već se proizvode i u mleku i trsku šećera. Pored hidratacije, najpoznatija svojstva su takozvani peeling efekat, tj. podsticanje prirodnog procesa ljuštenja, koji može biti poremećen usled starenja kože i oštećenja izazvanih suncem. AHA voćne kiseline (uključujući glikolne kiseline) su neophodne za glatku i svežu kožu lica, ne samo zato što su efikasne protiv keratinizacije i igraju veliku ulogu u uklanjanju mrtvih ćelija kože, već i zato što podstiču proizvodnju kolagena, odgovornog za elastičnost i lepotu kože, kao i smanjenje mrlja, ubrzavajući bledilo pigmentne supstance, takozvane melaninske ćelije koje nastaju pod uticajem sunca.Zaključno: alfa-hidroksi kiseline poboljšavaju cirkulaciju krvi, podstiču cirkulaciju, smanjuju bore, rastvaraju površinsku keratinizaciju i poboljšavaju sposobnost kože da zadrži vodu - tj. hidrataciju.Peeling i obnavljanje kože uglavnom se javlja u roku od nekoliko dana, ali potpuno obnavljanje kože traje 28 dana. Za to vreme, koža se "obnavlja", proces keratinizacije se odvija, koža se regeneriše.Iako pod različitim imenima, upotreba AHA kiselina seže daleko unazad. Kleopatra se kupala u kiseloj magarećoj mleku, dame na dvoru Sunčanog kralja su se kupale vinom, a u starim mađarskim selima mlada je dobijala pakovanje od rendane jabuke kako bi na dan venčanja imala svilenkastu i svežu kožu. Danas postoje vrlo efikasne, koncentrovane AHA kreme, čiju upotrebu je savetljivo konsultovati sa kozmetičarem ili dermatologom, pošto koža postaje tanja i osetljivija zbog jakog peeling efekta. Ove peeling kreme nikako ne smemo koristiti oko naših očiju. Takođe treba obratiti pažnju da li je alfahidroksi kiselina u našem proizvodu za negu kože prirodnog porekla. Jer postoje i sintetički proizvodi, a nije svejedno koji ćemo koristiti.Armonía proizvodi od puževa (i za Genuine i za Armonía natural Helix Aspersa liniju proizvoda) sadrže alfa-hidroksi kiseline u takvom omjeru koji potpuno obezbeđuje regenerativni efekat na koži, ali ne može izazvati svrab ili crvenilo kože koje se ponekad javlja tokom AHA tretmana.
H-vitamin, poznat i kao biotin, pripada porodici B vitamina i kao takav je rastvorljiv u vodi. Biotin je vitamin zaštite kože, važan enzim bakterija i kvasaca. Poput B vitamina, učestvuje u razgradnji masti, proteina i ugljenih hidrata, pomaže u iskorišćavanju proteina, folne kiseline, pantotenske kiseline i B12, kao i u proizvodnji esencijalnih masnih kiselina za kožu i kosu. U kozmetici se visoko ceni jer obezbeđuje zdravu kožu, kosu i nokte, ali je neophodan i za oči i jetru. Može poboljšati stanje ekcema i upala kože i povećava osetljivost ćelija na insulin, što može biti korisno za dijabetičare. Njegov nedostatak smanjuje otpornost kože, dovodi do sušenja i perutanja kože, u težim slučajevima mogu se javiti upale, može izazvati gubitak kose, smanjiti seksualnu želju, a može čak izazvati i poremećaje kičme. Redovno konzumiranje alkohola otežava apsorpciju biotina, a pušenje zahteva veći unos.
Prirodni izvori su jetra, bubrezi, žumance, kvasac, sardine, sir, karfiol, spanać, banana, lešnik, badem, orah, susam, pasulj, soja, žitarice, integralni pirinač, gljive. U voću i mesu ima malo H-vitamina.
Prirodni polisaharid koji se može naći u svakom tkivu. U ljudskom telu, između ostalog, vezuje vodu, a u zglobovima i mišićima deluje kao lubrikant. U ljudskom telu, 56%-a hijaluronske kiseline nalazi se u vezivnom tkivu kože, 35%- u mišićima i kostima, a preostalih 9% u sinovijalnoj tečnosti, krvi i limfi. Kako starimo, količina hijaluronske kiseline u telu se smanjuje, što dovodi do smanjenja volumena vezivnog tkiva, a time i do pogoršanja tonusa kože i dubljenja bora. Njegova konzistencija i prijateljski odnos prema tkivima pružaju mogućnost da bude deo mnogih farmaceutskih –posebno oftalmoloških i proizvoda povezanih sa osteoartritisom– proizvoda. Zbog svoje posebne sposobnosti vezivanja vode –jedan molekul može zadržati 1000 molekula vode– u kozmetici se vrlo efikasno koristi za punjenje bora, podizanje opuštene kože vrata, zatezanje dekoltea, ali i za povećanje usana. Hijaluronsku kiselinu možemo dobiti iz tkiva koja su bogata hijaluronom (na primer, iz petlova grebena), ili se može proizvesti bakterijskom fermentacijom. Česta je komponenta hidratantnih, anti-bora krema, ali –zbog visokih troškova proizvodnje– obično se koristi u vrlo malim količinama.
Vitalni organski spojevi koji u svojoj molekuli sadrže amino grupu i karboksilnu grupu. Oni su građevinski blokovi proteina, pa stoga potreba organizma za proteinima takođe znači i potrebu za aminokiselinama. U organizmu se nalazi 25 vrsta aminokiselina, od kojih je 20 proteogeno. Aminokiseline koje organizam ne može ili može samo delimično da proizvede nazivaju se esencijalni (osnovni). Za ljudski organizam 9 aminokiselina je esencijalno: metionin, treonin, lizin, izoleucin, valin, leucin, fenilalanin, triptofan i histidin. Biološku vrednost proteina određuje njihov sadržaj esencijalnih aminokiselina. Takozvani proteini prvog reda ili kompletni proteini sadrže sve esencijalne aminokiseline u odgovarajućim količinama, i stoga su dovoljni kao jedini izvor proteina. Ovde spadaju proteini životinjskog porekla, kao što su meso, riba, mleko, jaja… iz sekundarnih ili nepotpunih proteina nedostaju određene esencijalne aminokiseline, stoga sami po sebi nisu dovoljni izvori proteina, ali se mogu učiniti kompletnim kombinacijom sa drugim nepotpunim ili kompletnim proteinima. Ovde spadaju proteini biljnog porekla.
